U prvom kvartalu ove godine, privredna aktivnost u Srbiji snažno usporava, pa je rast bruto domaćeg proizvoda bio 2,5 odsto, što je najniži rast od BDP svih 11 zemalja Centralne i Istočne Evrope, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Industrijska proizvodnja u Srbiji je u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec 2018. godine, bila manja za 0,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Cena domaće pšenice dostigla je svoj petogodišnji maksimum, što je suprotno stanju na drugim tržištima.

U Srbiji trenutno posluje nešto više od 116. 000 paušalaca, što je gotovo trećina svih privrednih subjekata, a preduzetnici koji plaćaju porez paušalno uglavnom se najviše žale na birokratske prepreke u poslovanju, komplikovane administrativne procedure i način oprezivanja.

Država Srbija kao vlasnik 58 odsto nacionalnog operatora Telekom i 4.860.000 malih akcionara neće dobiti svoj deo kolača od ostvarenog profita u prošloj godini nakon uspešnog poslovanja, kako tvrde u toj kompaniji, jer je Skupština akcionara potvrdila da se dobit ne deli, pošto će sledeće dve godine "biti godine velikih investicija".

Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) srezala je svoju procenu registracije novih automobila u ovoj godini, navodeći da, umesto prvobitno projektovanog rasta od jedan odsto, sada očekuje pad registracija u tom procentu.

Cena bitkoina potonula je danas za 12 odsto na oko 11.383 dolara, nakon što je početkom ove nedelje dostigla najviši nivo u 18 meseci od gotovo 14.000 dolara.

Prosečna neto plata zaposlenih u Zagrebu u martu ove godine iznosila je 7.525 kuna ili 1.017 evra, piše Poslovni dnevnik.

Iako je prošlo sedam godina otkako je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Agrobanci i dalje se ne zna ko je kriv za propast jedne od najuglednijih finansijskih kuća u državi čije su gubitke na kraju platili srpski poreski obveznici.

Iako Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane u poslednje vreme o tome "mudro ćute", neizmirene finansijske obaveze domaće vojne industije, pre svega Zastave oružja, prema državi i dalje postoje i rastu, uprkos činjenici da su, prema, u avgustu prošle godine usvojenom Zakonu o proizvodnju i prometu naoružanja i vojne opreme, trebalo da budu konvertovane u državni ulog u kapitali tih preduzeća u roku od šest meseci.

U Ministarstvu finansija danas je održana sednica Tenderske komisije koja prati sprovođenje postupka prodaje akcija u vlasništvu Srbije u Komercijalnoj banci a.d. Beograd, a nakon razmatranja svih pristiglih ponuda, utvrđeno je da je šest izjava o zainteresovanosti dostavljeno blagovremeno i da sadrže svu dokumentaciju predviđenu javnim pozivom.

Javno-privatno partnerstvo kao model finansiranja projekata od javnog interesa zauzima sve veću poziciju u u privredi Srbije, a broj i vrednost projekata JPP beleži značajan porast od 2015. godine, da bi se udvostručio u poslednjih godinu dana, pokazuju podaci studije "Transparentnost projekata JPP u Srbiji", Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

Srbiju u narednih četiri-pet godina očekuje, sudeći prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, investicioni ciklus vredan između pet i 10 milijardi evra.

Koliko je moćna, privilegovana pozicija dolara u međunarodnom finansijskom sistemu videlo se i po nedavnom otkupu duga Srbije prodajom nove emisije državnih obveznica; korektan potez monetarne politike male i nerazvijene zemlje istovremeno je i upitan.

Narodna banka Srbije je kupila 75 miliona evra na medjubankarskom deviznom tržištu.

Starosna granica za penzionisanje u Srbiji i dalje je "blaga", imajući u vidu rezove koje su povukle mnoge susedne, ali i daleke zemlje gde se u penziju ide sa 67 i više godina.

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju preduzeća "JAT Tehnika", a početna cena iznosi 20,4 miliona evra.

Vrednost bitkoina je danas premašila 11.000 dolara na azijskom trgovanju, dostigavši najviši nivo u više od 15 meseci, jer su kriptovalute ponovo dospele u centar pažnje nakon promocije Fejsbukovog projekta vlastite virtuelne kovanice "libre".

Od 2016. godine država je subvencionisala 82 projekta i kompanijama dala 230 miliona evra.

Nemačka agencija za automobile (KBA) je prisilila kompaniju "Dajmler" da povuče u servise na prepravku 60.000 dizel-automobila u Nemačkoj, za koje se sumnja da je proizvođač u njih ugradio softver za prevaru prilikom kontrole izduvnih gasova, piše danas dnevni list "Bild".